NOVI PORAKI
BISERCINJA OD MUDROSTI
-Podobro e da gi progoltas losite zborovi pred da gi izgovoris, odosto da gi goltnes odposle.
-Ljubeznosta e jazik sto i gluviot go slusa, i slepiot go gleda.
-Isturanjeto gnev e frlanje kamen vo osino gnezdo!
-Mudar covek zboruva od iskustvo; Pomudar covek, od iskustvo ne zboruva!
-Poluvistinata obicno sodrzi pomalku od polovina vistina.
-Dijamantot e, vsusnost, jaglen, oblagoroden pod dejstvo na visok pritisok.
-I najmaloto delo e podobro od najgolemata namera.
-Kuceto ima mnogu prijateli zatoa sto mafta so opaskata, a ne so jazikot!
-Ima golema razlika megu davanjeto sovet i podavanjeto raka.
-Smrtta ne e tocka, tuku zapirka vo tvojot zivot.
-Lugeto sto imaat takt, ne dobivaat infarkt.
-Namesto da pokazes so prst, obidise da podades raka!
-Zivotot ne e problem sto treba da se resava, tuku doverba sto treba da se opravda.
-Ne rastegnuvaj ja vistinata: koga ce se opusti, ke te plesne po ustata!
-Ljubigo svojot neprijatel: toa ke go dotolci!
-Prostuvaj im na drugite, kako sto si prostuvas na sebesi.
-Ne dozvoluvaj minatoto da te paralizira, nitu idninata da te hipnotizira.
-Zapomni: i golemiot dab nekogas bil samo mal zelad.
-Toj sto go gleda nevidlivoto, go slusa bezglasnoto i veruva vo neverojatnoto, ke go postigne nevozmoznoto.
-Toj sto stedi na dobrina, nikogas ne dobiva kamata.
-Ako mozes da gledas na minatoto bez zal, a na idninata bez strav, togas se naogas na praviot pat.
-Ako postojano se sopnuvas od ist kamen, zasluzuvas da si ja skrsis nogata.
-Podobro e da postavuvas glupavi prasanja, odosto da pravis glupavi greski.
-Ako ne si vnimatelen vo mladosta, ke ja placas cenata vo starosta.
-Toj sto na zloto ne mu se protivstavuva, so zloto sorabotuva.
-Potrebna e pogolema hrabrost da se pokaes, otkolku da prodolzis da gresis.
-Ako ne si ja popravis greskata,pravis uste edna greska.
-Toj sto frla so kal po drugite, mozebi i ce ja pogodi celta, no sigurno ce si gi izvalka racete.
-Ako ostanes vo dolinata, nikogas nema da ja osvois planinata.(stremise kon golemi pohodi!)
-Pri povtorna greska, cenata sto ke ja platis e dvojna!
-Ako ne izvlekuvas pouki od minatite greski, ke bides osuden da povtoruvas.
-Za zal, sansite mnogu pojasno se gledaat koga zaminuvaat, otkolku koga se pojavuvaat.
-Toj sto ne pravi greski, obicno ne pravi nisto. Koj ne pravi greski, propusta moznost da nauci nesto.
-Ako sakas da letas kako orel, ne treba da se druzis so kokoski.
-Toj sto go tepa vremeto ne e ubiec, tuku, samoubiec.
-Ako postoi zamena za mudrosta, togas toa e molcenjeto.
-Covek sto misli deka nekade zgresil, sekogas e vo pravo!
-Ako go gubis trpenieto, sigurno gubis!
-Mirot vo srceto e zivot za teloto; zavista e rak vo koskite.
-Koga ti upatuvaat kritiki: ako ne se vistiniti-ignoriraj gi; ako se vistiniti prifati gi.
-Ako sakas da ja zavrsis trkata, mora da ostanes na patekata.
-Ako ne im prostuvas na drugite, go urivas mostot preku koj ti ke moras da minuvas.
-Ako navreduvas, polos si od tvoite neprijateli; ako se odmazduvas, se izednacuvas so niv; ako im prostis, se izdignuvas nad niv.
-Vistina e deka se zivee samo ednas, no ako zivees pravilno, i ednas e dovolno.
-Znaes kolku e tesko da se izmenis sebesi; nemoj da ocekuvas deka ke bide polesno da gi izmenis drugite.
-Mudriot covek, ne samo sto ne zboruva gluposti, tuku ne saka ni da gi slusa!
-Toa sto ne treba da go znae tvojot prijatel, ne kazuvaj mu go na tvojot prijatel.
-Bidi tocen kako casovnik, no ne dozvoluvaj sekoj da te naviva!
-Eve deset pravila za uspesen den: Odi i napravi nekoe dobro delo. Povtorigo toa uste devet pati.
-Ponekogas ednominutnoto molcenje vredi povece od ednocasovno zboruvanje.
-Ako ne si gotov da napises i da go potpises, ne kazuvaj go!
-Ne brzaj koga izbiras prijateli; uste pomalku, koga gi menuvas!
-Se sto ne ti se dopaga kaj drugite, odstranigo i od sebe.
-Toa sto go imas,ce go nasledi nekoj drug, a toa sto si-ke si ostane vecno tvoe.
-Podobro e da se podgotvuvas za idninata, otkolku da zalis za minatoto.
-Zivotot e ogledalo: ako mu upatis nasmevka, ke ti vrati so nasmevka; ako mu pokazes jazik.....
-Mudriot razmisluva i koga ne zboruva: bezumnikot zboruva i koga ne razmisluva.
-Ne kazuvaj im gi svoite problemi na onie koj ne se del ni od problemite, ni od resenijata.
-Ako ne gi kontroliras losite naviki, tie ke te kontroliraat tebe.
-Vozvracaj im so ista mera samo na onie koi ti pravele dobro.
-Nekoi luge ne ja slusaat svojata sovest, so izgovor deka ne primaat soveti od tuginci!
-Obrni im vnimanie na malite problemi; covek ne se sopnuva od planini, tuku od kamenja!
-Ne razumen e onoj sto ne prima sovet od nikogo. iljada pati po ne razumen e onoj sto prima sovetod
sekogo.
-Ako go zagubis bogatstvoto-nisto ne si zagubil. Ako go zagubis zdravjeto-nesto si zagubil. Ako go zagubis karakterot-se si zagubil!
-Megu dve zla, ne izbiraj niedno. Megu dve dobra, izberigi dvete!
-Velicinata na eden covek ne se gleda od dlabocinata na negovite ubeduvanja, visocinata na negovite ambicii, sirocinata na negovata ljubeznost i dosegot na negovata ljubov.
-Nasmevkata e zakrivena crta kojasto moze da ispravi mnogu nesta!
-Ljubeznosta e jazik sto i gluviot go slusa, i slepiot go gleda.
-Isturanjeto gnev e frlanje kamen vo osino gnezdo!
-Mudar covek zboruva od iskustvo; Pomudar covek, od iskustvo ne zboruva!
-Poluvistinata obicno sodrzi pomalku od polovina vistina.
-Dijamantot e, vsusnost, jaglen, oblagoroden pod dejstvo na visok pritisok.
-I najmaloto delo e podobro od najgolemata namera.
-Kuceto ima mnogu prijateli zatoa sto mafta so opaskata, a ne so jazikot!
-Ima golema razlika megu davanjeto sovet i podavanjeto raka.
-Smrtta ne e tocka, tuku zapirka vo tvojot zivot.
-Lugeto sto imaat takt, ne dobivaat infarkt.
-Namesto da pokazes so prst, obidise da podades raka!
-Zivotot ne e problem sto treba da se resava, tuku doverba sto treba da se opravda.
-Ne rastegnuvaj ja vistinata: koga ce se opusti, ke te plesne po ustata!
-Ljubigo svojot neprijatel: toa ke go dotolci!
-Prostuvaj im na drugite, kako sto si prostuvas na sebesi.
-Ne dozvoluvaj minatoto da te paralizira, nitu idninata da te hipnotizira.
-Zapomni: i golemiot dab nekogas bil samo mal zelad.
-Toj sto go gleda nevidlivoto, go slusa bezglasnoto i veruva vo neverojatnoto, ke go postigne nevozmoznoto.
-Toj sto stedi na dobrina, nikogas ne dobiva kamata.
-Ako mozes da gledas na minatoto bez zal, a na idninata bez strav, togas se naogas na praviot pat.
-Ako postojano se sopnuvas od ist kamen, zasluzuvas da si ja skrsis nogata.
-Podobro e da postavuvas glupavi prasanja, odosto da pravis glupavi greski.
-Ako ne si vnimatelen vo mladosta, ke ja placas cenata vo starosta.
-Toj sto na zloto ne mu se protivstavuva, so zloto sorabotuva.
-Potrebna e pogolema hrabrost da se pokaes, otkolku da prodolzis da gresis.
-Ako ne si ja popravis greskata,pravis uste edna greska.
-Toj sto frla so kal po drugite, mozebi i ce ja pogodi celta, no sigurno ce si gi izvalka racete.
-Ako ostanes vo dolinata, nikogas nema da ja osvois planinata.(stremise kon golemi pohodi!)
-Pri povtorna greska, cenata sto ke ja platis e dvojna!
-Ako ne izvlekuvas pouki od minatite greski, ke bides osuden da povtoruvas.
-Za zal, sansite mnogu pojasno se gledaat koga zaminuvaat, otkolku koga se pojavuvaat.
-Toj sto ne pravi greski, obicno ne pravi nisto. Koj ne pravi greski, propusta moznost da nauci nesto.
-Ako sakas da letas kako orel, ne treba da se druzis so kokoski.
-Toj sto go tepa vremeto ne e ubiec, tuku, samoubiec.
-Ako postoi zamena za mudrosta, togas toa e molcenjeto.
-Covek sto misli deka nekade zgresil, sekogas e vo pravo!
-Ako go gubis trpenieto, sigurno gubis!
-Mirot vo srceto e zivot za teloto; zavista e rak vo koskite.
-Koga ti upatuvaat kritiki: ako ne se vistiniti-ignoriraj gi; ako se vistiniti prifati gi.
-Ako sakas da ja zavrsis trkata, mora da ostanes na patekata.
-Ako ne im prostuvas na drugite, go urivas mostot preku koj ti ke moras da minuvas.
-Ako navreduvas, polos si od tvoite neprijateli; ako se odmazduvas, se izednacuvas so niv; ako im prostis, se izdignuvas nad niv.
-Vistina e deka se zivee samo ednas, no ako zivees pravilno, i ednas e dovolno.
-Znaes kolku e tesko da se izmenis sebesi; nemoj da ocekuvas deka ke bide polesno da gi izmenis drugite.
-Mudriot covek, ne samo sto ne zboruva gluposti, tuku ne saka ni da gi slusa!
-Toa sto ne treba da go znae tvojot prijatel, ne kazuvaj mu go na tvojot prijatel.
-Bidi tocen kako casovnik, no ne dozvoluvaj sekoj da te naviva!
-Eve deset pravila za uspesen den: Odi i napravi nekoe dobro delo. Povtorigo toa uste devet pati.
-Ponekogas ednominutnoto molcenje vredi povece od ednocasovno zboruvanje.
-Ako ne si gotov da napises i da go potpises, ne kazuvaj go!
-Ne brzaj koga izbiras prijateli; uste pomalku, koga gi menuvas!
-Se sto ne ti se dopaga kaj drugite, odstranigo i od sebe.
-Toa sto go imas,ce go nasledi nekoj drug, a toa sto si-ke si ostane vecno tvoe.
-Podobro e da se podgotvuvas za idninata, otkolku da zalis za minatoto.
-Zivotot e ogledalo: ako mu upatis nasmevka, ke ti vrati so nasmevka; ako mu pokazes jazik.....
-Mudriot razmisluva i koga ne zboruva: bezumnikot zboruva i koga ne razmisluva.
-Ne kazuvaj im gi svoite problemi na onie koj ne se del ni od problemite, ni od resenijata.
-Ako ne gi kontroliras losite naviki, tie ke te kontroliraat tebe.
-Vozvracaj im so ista mera samo na onie koi ti pravele dobro.
-Nekoi luge ne ja slusaat svojata sovest, so izgovor deka ne primaat soveti od tuginci!
-Obrni im vnimanie na malite problemi; covek ne se sopnuva od planini, tuku od kamenja!
-Ne razumen e onoj sto ne prima sovet od nikogo. iljada pati po ne razumen e onoj sto prima sovetod
sekogo.
-Ako go zagubis bogatstvoto-nisto ne si zagubil. Ako go zagubis zdravjeto-nesto si zagubil. Ako go zagubis karakterot-se si zagubil!
-Megu dve zla, ne izbiraj niedno. Megu dve dobra, izberigi dvete!
-Velicinata na eden covek ne se gleda od dlabocinata na negovite ubeduvanja, visocinata na negovite ambicii, sirocinata na negovata ljubeznost i dosegot na negovata ljubov.
-Nasmevkata e zakrivena crta kojasto moze da ispravi mnogu nesta!
EBI UCENJE UCI EBENJE!!!
